5 neminovnosti koje sam morala da prihvatim svojom odlukom da pisem

Rekreativno pisanje je jako lepa zanimacija. Pored ocite mogucnosti samousavrsavanja u jednoj staroj I uvek cenjenoj vestini, ono ima I izvesne terapijske efekte. Makar u mom slucaju. Pisanje je nesto sto se oduvek stihijski provlacilo kroz moj zivot, prvo kao ambicija, pa kao tiha strast kojoj se vracam kad stvari ne idu bas najbolje, kao vid samopreispitivanja u svakodnevnom zivotu (pisala sam dnevnike kontinuirano od sedmog razreda a kao izrazito verbalan tip ovakav vid praznjenja me je rehabilitovao psihicki I rasvetljavao cesto lavirint nepreglednijih emocionalnih konflikata), zatim kao ugodna distrakcija od svakodnevnog pritiska odraslog zivota…pisanje ima brojne forme I ko mu je sklon nikada u potpunosti ne gubi tu naviku. Ipak, u okolnostima kada covek izabere da se pisanjem nesto ozbiljnije (citaj ‘’profesionalnije’’ bavi) u smislu da u njega ulozi sve raspolozivo vreme (‘’radno vreme’’ vreme ) valja imati u vidu izvesne cinjenice koje su pomogle takav ambiciozan izbor: prvo, ta osoba moze da priusti takav luksuz zivljenja. Govorim striktno o ekonomskim I socijalnim ciniocima u ovom momentu.  Drugo, vec je prihvatila pet neminovnosti na koje cu se osvrnuti I shvatila da je nas drustveni ambijent prilicno neprijateljsko mesto za takvu vrstu izbora. Licno sam izmedju ove dve varijante I sama gutajuci prilicno tvrd zalogaj ovih par neminovnosti koje cu sada podeliti sa ostatkom sveta u ovom spontanom I skroz nepretencioznom tekstu. Dakle dragi polaznici ,imajte u vidu:

Image result for writer funny

1.Pisanje je u izvesnom smislu kao religija,naprosto treba imati vere

Ne govorim o slepoj, dogmatskoj veri, govorim o onoj problematicnoj,  konstantno izazivanoj sumnjom, strahom ,pitanjima ,unutrasnjom borbom. Ali na takvu vrstu vere mislim I kada govorim u kontekstu religije. Pisac je asketa koji zivi u planinama cekajuci duboke uvide. Uprkos svim svojim unutrasnjim sukobima on ceka kontemplaciju, cudo da se desi, sintezu misli I iskustva. Pisac je iskusenik I cesto naprosto komican ostatku sveta. Ali to je mala cena, jer njegova dusa odavno ne pripada njemu.

Image result for writer funny

2.Javno priznanje nije pravilo I to je u redu

This is a tough one, ali ko to prezivi prosao je ultimativni test iskrenosti u svom pozivu. Sad krece klise, zivimo u materijalno orjentisanom drustvu koje vrednuje iskljucivo odredjenu vrstu uspeha. Pisci pre nego sto se stvarno iniciraju u svoj red pate od tih sitnih sujeta kao I svi drugi ljudi ,te  mastaju o nekoj vrsti javnog priznanja , redovnim isplatama  I ostalim, prilicno normalnim stvarima. Kriza egomanijastva nastaje kada otkriju koliko je svet velik a njiihov ‘’epski glas’’ zapravo priguseni krik u tami koji niko ne cuje. Ocaj je najcesca reakcija koja isprati tu spoznaju. E,tada krece inicijacija. Zasto si to sto si? Da li je poziv izabrao tebe ili ti njega iz tacno proracunatog razloga, tj da steknes vrstu reputacije I drustvenog ugleda koji se tvom mentalnom sklopu narocito svidja? Ako je to drugo, skontaces da je pisanje nezahvalan ,cesto zaludan posao I batalices pricu. Ako prilikom sabiranja utisaka shvatis da naprosto ne mozes da se otrgnes od svoje pisarske strasti po cenu bankrota I drustvenog podsmeha, veliki rispekt, za tebe  ,ti si odredjen sudbinom I moras da je naprosto trpis. To dalje znaci da zaista ne ocekujes nista, radis po impulsu I zivis svoju pricu. U izvesnom smislu je oslobadjajuce takvo saznanje.

3.U vezi sa ovim pod 2 nikada neces biti broj jedan!

Sto pre shvatis to bolje. I ne radi se uopste o kvalitetu. Biti broj jedan nije uopste cilj, olaksavanje kroz piskaranje jeste. Istina, neki su odskocili I katapultirali se u stratosferu ali to dolazi usput a ne kao biznis plan. A mozda I ne dodje. I cak kada razmisljas o gigantima ove discipline shvatas da je nemoguce rangirati ih. I nemoj to da radis. Glupo je. Stvarno. Tek kada prihvatis cinjenicu da ces umreti sa svojim rukopisom u ilegali I nece ga iskopati neki arheolog za trista godina doziveces ono prociscenje svesti koje ce ti otvoriti vrata katarze I tI ces pisati kao sto ces disati. Ili ces naprosto pronaci drugu profesiju. Najbolja stvar u pisanju je da ne postoji strucnjak broj jedan. Ali mozes biti moralni pobednik ako ispratis zelje svog srca I pises iz pravog razloga.

Image result for writer cartoon

4. Javno pisanje je strasan izazov

Nije za stidljive ljude, jer koliko god slusao impuls svog srca ,istupanje javno otvara drugu dimenziju odgovornosti. Podrazumeva da stojis iza napisanih stavova, kao I mogucnost da ih neko dovede u pitanje ili cak skrsi validnijom argumentacijom. I to se desava ,ne moras biti pisac da bi imao duboko razumevanje stvari, I ako ne prihvatis mogucnost da je mozda taj drugi-nepisac,  u pravu, sam sebe lisavas potpunog razumevanja teme koju obradjues. A da ne pricam koliko to jadno izgleda, onako uzgred. Dakle veliki je izazov, trazi otvorenost uma I jedno dostojanstvo u iznosenju, debatovanju, prihvatanju argumentacijskog poraza, a cak I eventualnom poentiranju (ako si ipak u pravu). Ako se prica o nekoj temi od javnog znacaja pa se nakon napisanog vodi ziva konverzacija I razmenjuju misljenja I ideje, korisno je imati sirine i ne zaboravljati da svi ucimo jedni od drugih a najbolji medju nama to rade neumorno ,ne uplicuci u to interes svog ega. Ovo je vise moralni nego strucno-kvalitativni zahtev , koji je od pomoci na visim nivoima duhovnog rasta svakom ko ga ima, ili bar tezi da ga razvije.

Image result for writer funny

5.Pisanje te nece obogatiti

Ok, mozda I hoce, ali na taj moment naprosto ne racunas. Stvarno. To su igre sudbine koje se dese mimo tebe ako ti se poklope kockice. Ako isporucis robu koju trziste trazi, naravno u vidu rukopisa, I ispostavi se da je bas to uklopivo u neki biznis plan pa to bude senzacija sezone.Ali naprosto nemoj se time voditi jer vodi pravo u kreativnu blokadu .Sto je najgore srozava tvoj ukupni kapacitet jer je dobar deo tog kapaciteta orjentisan na npr. finansijsku dobit ili nesto podjednako fejk, u svetu gde ces dati najbolje od sebe potpuno neopterecen onim sto ce se posle desiti. Niko ne kaze da bas ti mozda neces poentirati I napisati novog Hari Potera ili se razviti u influensera drustvenih mreza, ali takve ambicije su naprosto smetnja kada radis onu glavnu stvar I dobar nacin da zavrsis kao tipicni averidz. Kad kazem ‘’averidz’’ ne mislim neko ko nije nista uradio ,u smislu neprimetan ostao, nego neko ko je zbog takvih smetnji izgubio glavnu iskru I deformisao se daleko od svojih stvarnih mogucnosti, bez obzira na konkretna ostvarenja i eventualne javne uspehe. 

Advertisements

2 thoughts on “5 neminovnosti koje sam morala da prihvatim svojom odlukom da pisem

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s